Pesme nas korisnika

ma nema vas šta biti sramota, netko tko nezna pisati ne bi uopće počeo pisati, tako da su sigurno dobre pjesme
eo još jedna od mene..

izgubljeni u pokušaju
nekakvog suvislog života
slušate usmenu predaju
pretka što bio je divota.

riječi njegove istinite
put u njivi su utabale
da misli slobodno vodite
kroz žito stapke oronule.

filozofija nadahnuta
retcima poznatog autora
na nepravu stranu nagnuta
pobijediti svu sreću mora.

osjećaj beskoristan vodi
ka zamračenju mladog uma,
brisanje pameti provodi
poput pražnjenja boce ruma.

biću euforija šteti,
vjerujte kad stariji kaže.
vas vam neće nitko oteti,
a drugi još smisao traže.

Treba ih kačiti, treba ih davati ljudima na čitanje, bar sam ja tog mišljenja, svako zna najbolje ali se sigurno tih pesama ne treba stideti, to je ono što je vaše i to ne mogu da vam oduzmu!

Murder svaka čast.

Punky & murder odlichne su, samo tako nastavite

bubitza & SixPackica napred hrabro i okachite i vi ( narocihto ti SixPackica )

Wow, dobra je ta pesma za novi album, josh da chujemo celu

eo pošto dugo niko ništa nije stavio

glupost sa svih strana izvire,
pohlepu promovira gamad,
iz neba padaju sjekire,
gađaju one što vole rad.

naviknuti na nepoštenje
ne zahtijevamo utopiju,
mi samo želimo promjene,
ljepotu da laži ne kriju.

otići iz grada ovoga,
ljude u njemu ostaviti,
pobjeći od njegova smoga,
same sebe sjenom oviti.

nadu nam ulijeva odlazak,
al' spas u nadu ne vjeruje.
novih ideja pronalazak
želju za borbom potvrđuje.

predati nikad se nećemo
i stavove svoje čuvati,
možda poraženi bit ćemo,
ali nećemo odustati.

Strah


Okružen zidovima straha,
kao da plačem jer očaj ne razumem
i proklete reči kad ne treba da čujem,
molim zaborav da hitro doputuje…

A vetrovi i jesenje kiše
nikad ne skreću, uvek su ka meni
ni put pod noge nije rešenje
i još samo Bog razume uzdahe duše…

Sam u četiri zida moje sobe straha,
do uma se drznu da svrate svakakve misli
nadam se da neću da oponašam druge
niti drugi moje misli tuge.

I borim se da ime ne čujem,
to ime što para tihi pad jesenjeg lišća
zarad koga u četri zida bolujem,
zarad slike i prokletog detinjstva.

@Punky josh jedan odlichan text, josh zamislim dobar ritam pored njega

klavir

mozartov pronašao me dar,
al' nemam snage pratiti ga.
klavir i ja nismo dobar par,
nemoguće je shvatiti ga.

noćima i danima sviram:
valcere, plesove, arije,
ili uzalud pokušavam
pogoditi bar melodije.

nekad davno izlaz je bio
u zvuku instrumenta skriven,
bijeg je crno - bijelu nosio,
nije bio plahtom pokriven.

bježanje više ne prolazi,
nestaje vrijeme zadovoljnih,
nemogućnost samo izlazi
iz ruku sada odvojenih.

mozart odlazi iznenada,
prstiju nesklad mi ostaje,
i u oku ugasla nada
dok krešendo srca prestaje.

SixPackica a kad ces ti

darmpsu ::SixPackica a kad ces ti

potpisujem

murder ::

darmpsu ::SixPackica a kad ces ti

potpisujem

i ja potpisujem murdera i sebe

Khm Khm.... budem.... čekajte.... hehe... da vas još malo pilim....

Ostaricu dok ti nesto ne natipkas ovde

xexexe...bas dobre tekstove sam procitao...

Prica je pocela

Placem a van kisa
Tu kraj prozora....
Placem nad jednim gradom
U ranom sutonu...
Cudna je svetlost lampe,
Zlosutne senke
Negde daleko,poslednja kuca u magli utonu...

Placem,a van kisa...
Sasvim si blizu....
Placem jer to mi oduzima moc da zelim.
Suze su tople,
zelim te s'letom
s ukusom mora,s poljubcem vrelim...

Placem,a van kisa..
Tu kraj prozora...
Placem uz vlazno okno nad tvojim likom.
O cemu mislis?
Volis li jesen?
I duge setnje sa muzikom tihom....

Placem,a van kisa...
Tu kraj prozora...
Kad pocnu kise,opet me cekas?
Ja osecam vetar,sto donosi reci:
"Prica je pocela,ne moj da jecas.."

Imamo josh jednog pesnika

Nespokoj

Usamljene godine mog privatnog pakla,
nasmejana lica zaborava, srama,
zarad odsjaja laži i pukih obećanja,
večeras ponovo oblači me tama…

Ostavljen i ranjen nadam se kraju,
i gutam sve što stignem samo da ne boli,
tvoj pogled i reči što na mene bacaš,
uzalud trudiš se i ovako sam mrtav…

Ti si samo senka, uspomena davna,
neki tuđi snovi, ali moja rana,
izgubljeni dani, zaboravljene čežnje,
neki zao glas što prati me u stopu…

Odlicno, punky sve pesme su super. Samo tako nastavi.

Priča o devojci plavih očiju
Crne kose i dešavanja ispod nje
Dok sedi uništena u noćima
Za svoju sreću,uživanje daje sve...

Godine ne toliko bitne,a bolne
Na lekovima i travi od malena
Proba jednom samo ubod prljave igle
I deluje prirodno,jaka kao stena

Proleteše dani bez ikakve uspomene
Ostaje još ona u malom uglu
Svesna sveta oko glave svoje
Ali nesvesna da će skupo platiti tu školu

Otac je došao da obidje jedinicu svoju
Čuo je da joj ne ide baš najbolje
Stao je na sredinu sobe,pustio suzu koju...
A na podu mu jedinica,oko nje malo crvene boje....