Pesme nas korisnika

Strah


Okružen zidovima straha,
kao da plačem jer očaj ne razumem
i proklete reči kad ne treba da čujem,
molim zaborav da hitro doputuje…

A vetrovi i jesenje kiše
nikad ne skreću, uvek su ka meni
ni put pod noge nije rešenje
i još samo Bog razume uzdahe duše…

Sam u četiri zida moje sobe straha,
do uma se drznu da svrate svakakve misli
nadam se da neću da oponašam druge
niti drugi moje misli tuge.

I borim se da ime ne čujem,
to ime što para tihi pad jesenjeg lišća
zarad koga u četri zida bolujem,
zarad slike i prokletog detinjstva.

@Punky josh jedan odlichan text, josh zamislim dobar ritam pored njega

klavir

mozartov pronašao me dar,
al' nemam snage pratiti ga.
klavir i ja nismo dobar par,
nemoguće je shvatiti ga.

noćima i danima sviram:
valcere, plesove, arije,
ili uzalud pokušavam
pogoditi bar melodije.

nekad davno izlaz je bio
u zvuku instrumenta skriven,
bijeg je crno - bijelu nosio,
nije bio plahtom pokriven.

bježanje više ne prolazi,
nestaje vrijeme zadovoljnih,
nemogućnost samo izlazi
iz ruku sada odvojenih.

mozart odlazi iznenada,
prstiju nesklad mi ostaje,
i u oku ugasla nada
dok krešendo srca prestaje.

SixPackica a kad ces ti

darmpsu ::SixPackica a kad ces ti

potpisujem

murder ::

darmpsu ::SixPackica a kad ces ti

potpisujem

i ja potpisujem murdera i sebe

Khm Khm.... budem.... čekajte.... hehe... da vas još malo pilim....

Ostaricu dok ti nesto ne natipkas ovde

xexexe...bas dobre tekstove sam procitao...

Prica je pocela

Placem a van kisa
Tu kraj prozora....
Placem nad jednim gradom
U ranom sutonu...
Cudna je svetlost lampe,
Zlosutne senke
Negde daleko,poslednja kuca u magli utonu...

Placem,a van kisa...
Sasvim si blizu....
Placem jer to mi oduzima moc da zelim.
Suze su tople,
zelim te s'letom
s ukusom mora,s poljubcem vrelim...

Placem,a van kisa..
Tu kraj prozora...
Placem uz vlazno okno nad tvojim likom.
O cemu mislis?
Volis li jesen?
I duge setnje sa muzikom tihom....

Placem,a van kisa...
Tu kraj prozora...
Kad pocnu kise,opet me cekas?
Ja osecam vetar,sto donosi reci:
"Prica je pocela,ne moj da jecas.."

Imamo josh jednog pesnika

Nespokoj

Usamljene godine mog privatnog pakla,
nasmejana lica zaborava, srama,
zarad odsjaja laži i pukih obećanja,
večeras ponovo oblači me tama…

Ostavljen i ranjen nadam se kraju,
i gutam sve što stignem samo da ne boli,
tvoj pogled i reči što na mene bacaš,
uzalud trudiš se i ovako sam mrtav…

Ti si samo senka, uspomena davna,
neki tuđi snovi, ali moja rana,
izgubljeni dani, zaboravljene čežnje,
neki zao glas što prati me u stopu…